Dnevnik Misli

Photo by  Serkan Göktay  from  Pexels Znate one situacije kada više ne možete dalje. Tonete na dno, a kao da nema nikoga da Vam pomogne. Pitate se, gde su svi oni kojima ste Vi pomogli? Zašto Vama sad niko ne pomaže?  Prestanite da gradite drugima kuću pre nego što ste završili svoju. Prestanite da dajete sve svoje vreme drugima, bez da ga izdvojite i za sebe.  Lepo je pomagati drugima i to je neophodno da bi ste se duhovno razvijali, ali mislite i na sebe. Gradite svoju sigurnost i svoju ličnost. Pomažite i sebi.  Ako stalno pomažemo drugima bez da gledamo sebe, gubimo ono ko smo mi, a u isto vreme očekujemo da će svi ti ljudi biti tu za nas kada nama bude potrebno. Pa, možda neće baš svi. Budite svesni da nemamo svi iste vrednosti. To što je Vama preči neko drugi, ne znači da i ta osoba tako razmišlja i da su to i njene vrednosti.  Budite jaki za sebe jer niko drugi to neće biti umesto Vas.  Naučite da sami bijete svoje bitke, jer nikad ne znate...

  Naše misli često odlutaju u prošlost ili budućnost. Izgube se u raznim scenarijima. Proživljavamo iznova sve ono što nam se desilo, šta smo mogli bolje reći, kako smo nešto mogli bolje uraditi, gde smo grešili i gde ćemo tek grešiti.  Postanemo zarobljeni u svojim mislima ni ne primetivši to. A ono što zaboravimo jeste da budemo u trenutku.  Svi događaji i sve dobro ili loše postoji u prošlosti, sve nesigurnosti će možda postojati u budućnosti, a jedino što je čisto jeste sadašnjost. Kada nam naiđu emocije, prvenstveno one negativne, ako uspete da se vratite u sadašnji momenat, da osvestite sebe, ono što trenutno radite i ono što Vas okružuje, shvatićete da su Vaše misli te koje su prouzrokovale emocionalnu reakciju, bez da postoji ikakav okidač u sadašnjem trenutku.  Sadašnjost je lepa i neponovljiva. Svaki sadašnji trenutak je dobar trenutak. U svesti ne postoje negativne emocije, svest je biti, postojati i prihvatati. Prihvatiti realno stanje, kako Vašeg tela, t...